Kada se pomene Beč i umetnost, većina odmah pomisli na Klimta i njegovo čuveno delo Poljubac, na Saher tortu ili Mocart kugle.
Posle dugogodišnjeg života u Beču rekla bih da je grad zaista sinonim za kulturu u njenom punom kapacitetu, toliko kulturno bogat da svakom ljubitelju umetnosti, ali i turisti, može da pruži raznovrsnu ponudu.
Kada moji prijatelji dolaze u Beč, uvek žele da znaju šta obavezno da posete, guglajući i plašeći se da nešto ne propuste. Naravno, neizostavni Šenbrun (Schönbrunn), dvorac u kojem se nalazi najstariji zoološki vrt na svetu, otvoren još 1752. godine. Palata Belvedere, poznata po maločas pomenutom originalnom Klimtovom delu Poljubac, obavezan je i Prater, nadaleko poznati luna-park sa pregršt zabavnih vožnji, zatim Hofburg, carska palata grandioznog izgleda, pa Albertina, jedan od najpoznatijih bečkih muzeja sa delima moderne umetnosti, i čuvena Bečka opera, po kojoj je grad nadaleko poznat.
Alternativa
Međutim, manji je broj onih koji dolaze u potragu za nečim autentičnim što oslikava sam duh grada, alternativom za kojom mi lokalci najčešće tragamo.
Iz mog ugla, Beč je grad parkova, prirode, neobične arhitekture, ekologije i različitosti.
Jedno od mojih najdražih bečkih otkrića je svet Friedensreicha Hundertwassera (Fridensrajh Hundertvaser), umetnika koji je verovao da arhitektura ne sme da bude hladna, stroga i odvojena od prirode. Njegova ideja bila je da napravi neobičnu zgradu, ali i da pokaže da čovek, grad i priroda mogu da žive zajedno u sinergiji.
Napravio je zgradu koja ima više od 200 stabala i žbunova na balkonima i krovnim terasama, koja se često opisuje kao zelena oaza usred grada. Zanimljiv podatak je da stanovnici ove stambene zgrade imaju pravo da deo fasade oko svog prozora urede po sopstvenom ukusu. Hundertwasser (Hundertvaser) je zagovarao ideju da drvo u zgradi nije ukras, nego biće koje ima svoje mesto, baš kao i čovek.
Ko je bio Hundertwasser?
Hundertwasser (Hundertvaser) je ostavio trag i na Spittelau (Špitelau), spalionici otpada, jednom od najneobičnijih gradskih objekata u Beču. Umesto da industrijska zgrada bude samo siva i funkcionalna, ona je pretvorena u prepoznatljiv simbol grada, sa šarenom fasadom, zlatnom kuglom i zelenilom na krovu. Da vam neko pokaže fotografiju te zgrade, verovatno biste prvo pomislili da je u pitanju muzej ili kulturna ustanova. Međutim, reč je o industrijskom postrojenju koje prerađuje ogromnu količinu otpada godišnje i proizvodi grejanje i električnu energiju.
Nadovezujući se na to, rekla bih da je ekološka svest ovde deo kulture, a razdvajanje otpada spada u deo svakodnevnog života. U Beču se o otpadu, reciklaži i odgovornom odnosu prema resursima govori kroz programe za decu u školama i vrtićima. Deca vrlo rano nauče da papir, plastika, bio-otpad i staklo ne idu na isto mesto. Možda baš zato odrasli kasnije ređe postavljaju pitanje zašto je to važno. Zanimljiv je i podatak da voda koju pijemo u samom gradu dolazi iz alpskih izvora, a do grada stiže prirodnim padom, bez pumpi, i uglavnom joj nije potrebna dodatna obrada.
Beč je i grad parkova. Prema gradskim podacima, Beč ima više od hiljadu javno dostupnih parkova i zelenih površina, preko 13 miliona kvadratnih metara, dok zelenilo i vode čine preko 50 odsto teritorije grada. Vrlo često sam u centru grada, okružena njegovom užurbanošću, ali je dovoljno samo nekoliko minuta da pobegnem od gradske vreve i nađem mir ispod nekog drveta, u jednom od divno održavanih bečkih vrtova. Volksgarten (Folksgarten), Burggarten (Burggarten), Stadtpark (Štatpark), Augarten (Augarten), Donaupark (Donaupark), Schlosspark (Šlospark), vrtovi Belvedera (Belvedera), park Schönbrunna (Šenbruna) i Blumengärten (Blumengerten) samo su neka imena parkova koji krase grad.
Posebno mi je interesantan detalj u Volksgartenu (Folksgarten), parku gde su posađene ruže. Među mnogobrojnim ružama mogu se pronaći i one sa ličnim posvetama. U vrtu ima oko 3.000 ruža i oko 400 sorti, a mnoge od njih imaju metalnu tablicu na kojoj piše kome su posvećene i poruku namenjenu toj osobi.
Još jedan meni posebno drag park je Setagayapark (Setagaja park), mali japanski vrt u 19. bečkom okrugu, blizu kraja u kojem živim. Park predstavlja simbol prijateljstva između Döbling-a (Deblinga), dela Beča, i tokijskog dela Setagaya, a osmislio ga je japanski pejzažni arhitekta. U njemu su jezerce, potočići, ribe, kornjače, japanski javori i čajna kućica, sve to u japanskom stilu. Poznat je po cvetanju japanske trešnje u aprilu, kada park postaje neverovatno lep, nalik na razglednicu iz Japana.
Izdvojila bih i Blumengärten Hirschstetten (Blumengerten Hiršteten). Tokom jedne šetnje možete proći kroz potpuno različite atmosfere, od tropskog dela sa palmama, preko mirnih delova sa vodom i jezercima, pa sve do starog seoskog imanja koje izgleda kao da ste iz Beča upravo stigli na selo, gde deca mogu da posete životinje.
U sklopu ovog velikog parka su posebno zanimljivi tematski vrtovi koji neguju različite kulture i stilove. U njemu se mogu videti meksički vrt, delovi inspirisani Azijom, figure poput Bude, vrtovi sa puno vode zelenila i cveća.
Možda je Beč toliko uređen jer u njemu drveće nije prepušteno slučaju. Grad ima svoj registar stabala, koji se zove Baumkataster, u kojem je ubeležen veliki broj stabala. Za mnoga od njih mogu se pronaći podaci o vrsti, visini, obimu stabla, prečniku krošnje i godini sadnje.
Pored muzeja, ekologije i prirode, Beč je i vino. Malo ko pre nego što dođe, zna da je grad velika svetska metropola sa ozbiljnom vinskom proizvodnjom unutar gradskih granica. Beč ima oko 600 hektara vinograda, a čuvene Heurige (Hojrige) nisu samo mesta gde se pije vino, nego deo bečkog identiteta.
Malopre pomenute Heurige su tipične bečke vinske gostionice ili restorani. Vezuju se za vino, domaću hranu, pogled prema vinogradima i osećaj da ste i dalje u Beču, ali kao da ste ipak otišli izvan njega. Nussberg (Nusberg), Grinzing (Grincing), Neustift am Walde (Nojštift am Valde) i Stammersdorf (Štamersdorf) delovi su Beča u kojima su Heurige zastupljene i u kojima se grad može doživeti iz potpuno druge perspektive. Bečka heuriger kultura deo je UNESCO nematerijalne kulturne baštine.
Beč je i grad kulture koja ne mora da bude skupa. Mnogi muzeji, pa čak i opera, imaju pristupačne i povoljnije ponude karata, pogotovo za studente. Wien Museum (Bečki muzej), na primer, ima stalnu postavku koja je besplatna za sve posetioce, a i pojedini muzeji imaju termine kada su izložbe potpuno besplatne. Zato ljubitelji umetnosti ovde mogu mnogo da vide i bez velikog budžeta, samo ako prate programe i datume, što je jedna od mojih omiljenih aktivnosti. 🙂
Kada govorim o mladima i besplatnim aktivnostima, ne mogu da ne pomenem da je Beč i izuzetno važan studentski grad. Sa 26 univerziteta i visokih škola, Beč je, uz Berlin, jedan od najvećih univerzitetskih centara nemačkog govornog područja. Aktuelan je podatak da je Univerzitet u Beču, odnosno Universität Wien (Univerzitet Beč), osnovan još davne 1365. godine.
Studentska i mladalačka energija oseća se i u svakodnevnom životu grada. Mladi se veoma često druže na otvorenom, zbog čega se lično posebno radujem proleću. Čim se pojave prvi sunčani dani, parkovi, livade i prostori pored vode postaju mesta za druženje, učenje i rekreaciju.
Trčanje i biciklizam pored Dunava su nešto što Bečlije mnogo praktikuju. Beč ima oko 1.800 kilometara mreže biciklističkih staza i biciklizam se uvrštava u ozbiljan deo gradske svakodnevice. Posebno je popularna vožnja pored Dunava i preko Donauinsel-a (Donauinzel-a), ostrva dugog dvadesetak kilometara. Za mene je to jedno od omiljenih mesta za vožnju bicikla, rolera, a leti i za kupanje.
Beč je i grad različitosti. Pronašla sam podatak da je početkom 2025. godine zabeleženo da u njemu žive ljudi 181 nacionalnosti.
Beč je, na kraju i naš grad. Grad u kojem ćete često čuti naše jezike u prevozu, na ulici, u prodavnici, na fakultetu ili u parku. Samo ljudi poreklom iz ex-YU republika čine više od 200.000 stanovnika Beča.
Sada, kada bih se vratila na pitanje šta je najvažnije videti u Beču, rekla bih da obiđete velike kulturne znamenitosti. Idite u Belvedere, prošetajte Schönbrunn-om, provozajte se kroz Prater, posetite muzeje i stanite pred dela zbog kojih je Beč poznat širom sveta.
Ali nemojte sa tim stati.
Ako volite da osetite duh jednog grada i alternativniji način da ga upoznate, Beč ima mnogo više da ponudi. Beč nije samo Klimt. Beč je i Hundertwasserov prozor iz kojeg raste drvo. Beč je i ruža sa posvetom u Volksgartenu. Beč je i čaša Wiener Gemischter Satz-a (Bečko mešano vino). Beč je park u svakom okrugu, besplatna izložba koju slučajno otkrijete, student sa knjigom u tramvaju i rečenica koju čujete na našem jeziku.
Beč je zaista divan grad koji se ne otkriva samo kroz znamenitosti, nego kroz male slojeve svakodnevnog života.
Biljana Kosović
