Lajf kouč (Life coach), deklariše se kao relativno novo zanimanje pa s tim u vezi postoje mnoge nedoumice kada se neko izjasni da se njime bavi. Izraz se uvukao u naš svakodnevi jezik kao anglicizam, a prevodi se kao savetnik za lični razvoj.
Tatjana Slijepčević, projekt menadžerka, a takođe i savetnica za lični razvoj govorila je za naš magazin „Moć reči”. Tatjana je rođena u Sarajevu, a zbog svog bogatog obrazovanja i profesionalne karijere živela u Flensburgu, Istanbulu, Nici, Briselu, Vašingtonu i Londonu. Sada živi i radi u Beogradu.
Ona je u razgovoru sa našom novinarkom uspela da detaljno objasni sve nejasnoće u vezi sa ovim zanimanjem i naglasila, da je kao i u drugim zanimanjima i u ovom poslu najbitnija edukacija, znanje, veština i mogućnost uspostavljanja dobrog kontakta sa klijentima.
Izvor:Lična arhiva
S obzirom na to da si kao projekt menadžerka profesionalno ostvarena koji je bio glavni motiv da počneš da se baviš koučingom?
Tatjana: Ja sam pre koučinga završila obuku iz neuro-lingvističkog programiranja (NLP). To je strukturirani program za lični razvoj, ostvarivenje ciljeva, kreiranje vizija i strategija, te poboljšanu komunikaciju. NLP i koučing imaju nekih sličnosti, a centar gde sam završila NLP je ujedno nudio i obuku za koučing. Kroz NLP sam uspela da neke svoje živote ciljeve lakše i brže ostvarim. Za mene je bilo presudno to što sam želela da svoje lično iskustvo prenesem na druge. Moja motivacija je bila da sedim u stolici kouča, vodim svoje klijente da zajedno kokreiramo jedan proces i da ih podržim da ostvare svoje životne ciljeve i žive sveobuhvatniji, ispunjeniji i srećniji život.
Da li može da se povuče paralela između koučinga i pozitivne psihologije. Šta je isto, a šta različito kod tih dveju oblasti?
Tatjana: Zanimanje kouča zahteva široko obrazovanje. Kao kouč pratim literaturu i sadržaje u drugim srodnim branšama kao što je psihoterapija, psihologija, reiki, joga. Za nas koučeve izuzetno je bitno da čitamo literaturu iz drugih oblasti. Nekada se desi da iz prve koučing sesije vidim da je klijentu potreban mentor, konsultant ili psihoterapeut i zato je bitno da kouč ima široko obrazovanje i da preusmeri klijenta na pravu adresu uz rizik da ga izgubi.
Moram istaći da koučing ima izuzetno jaku etičku dimenziju i tu je da bi na najbolji mogući način služio svojim klijentima. Na osnovu obimne literature kao i nekih kurseva iz pozitivne psihologije koje sam završila u potpunosti podržavam istu. Ključna razlika jeste da je koučing orijentisan na rešavanje problema. Koučing je akcija, delovanje, rokovi, orijentisanost prema budućnosti. Ne sastoji se samo iz pozitivnog razmišljanja već zahteva posvećenost i rad.
Koučing – zajedničko stvaranje sa ciljem obostranog zadovoljstva
Šta podrazumeva uspešan koučing proces?
Tatjana: Podrazumeva razgovor između kouča i klijenta. Klijent na početku izlaže svoje izazove i dileme i onda se zajedno opredeljuju šta su kratkoročni, a šta dugoročni ciljevi. Jedna koučing sesija se fokusira na jedan cilj, jedan zadatak, tako da je bitno da su i kouč i klijent sve vreme svesni šta treba da bude ishod sesije. Negde na polovini koučing procesa, a obično se radi do deset sesija, napravi se presek kako bi klijent i kouč proverili dokle su stigli. Uspešan koučing znači da je klijent ostvario svoje ciljeve, isto tako može da proveri sebe, da li su ciljevi sa kojima je došao kod kouča zapravo njegovi. Mi smo mnogo pod uticajem okoline, porodice, bližnjih, obrazovnog sistema, tradicije i često se dešava da dođu klijenti koji žele da ostvare preuzete ciljeve. Jedan od uspešnih ishoda koučinga jeste da klijent shvati šta su zaista njegovi ciljevi. Bitno je da se tokom koučing procesa klijent vrati sebi, da se poveže sa sobom.
Postoji mnogo predrasuda u vezi lajf kouč zanimanja. Kako bi objasnila razliku izmedju „prodavaca magle” u ovom poslu i obučenih profesionalaca koji su kvalitetni savetnici za lični razvoj?
Tatjana: Na našim prostorima postoji velika stigma kada je u pitanju koučing, psihoterapija i psihologija. To je mentalna higijena, meni treba frizer kao stručnjak da mi napravi frizuru, zubar da mi popravi zub jer ne znam sama. Nema potrebe da se koučing ili neko zanimanje koje je još uvek nepoznato i alternativno na našim prostorima obeležava kao prodavanje magle. S druge strane razumem ljude, imamo uvek neku zadršku kada je u pitanju nešto novo i nepoznato. Najbitnije je naglasiti da kao u svakom zanimanju ima lica koja su dovoljno stručna i ona koja nažalost nisu. Primetila sam da se koučing shvata olako, javnost treba da zna da za koučing postoje ozbiljne sertifikovane škole koje postoje godinama.
Erickson coaching akademija koju sam završila je institucija koja postoji oko četrdeset godina i na edukaciji sam prošla izuzetno ozbiljne module, kompleksnu literaturu i testove. Tačno se znalo šta su kriterijumi da bi se položio završni ispit i stekla licenca kouča.
Da li postoji konkretna oblast obrazovanja za savetnike za lični razvoj?
Tatjana: Postoje različite vrste, životni koučing, profesionalni koučing, koučing za parove, porodicu, mlade, kreativni koučing. Svi ti koučing pravci u sebi imaju sličnu osnovu.
Ja sam se edukovala za life i business coach-a što je relativno šire polje, a onda sam dodatno završila obuku za somatskog kouča što bi značilo da se kroz koučing proces rešavaju somatski problemi i telesne tegobe. Često se ljudi, kada rešavaju problem usmere na samo jedan pristup, a potrebno je prići sa više strana, odnosno imati holistički pristup. Somatski koučing je edukacija koja obuhvata određene segmente koučinga, geštalt psihoterapije, energetskih terapija, te segmente joge. To je jedan izuzetno sveobuhvatan pristup. Odnedavno sam počela da se obučavam i za kreativnog kouča.
Kada je potrebno da te ljudi kontaktiraju?
Tatjana: Kada imaju neki izazov koji osete da ne mogu sami da savladaju. Mi kao ljudi smo društvena bića i ne bismo živeli u zajednicama da možemo biti samodovoljni. Za sve u životu nam je potrebna neka vrsta pomoći, interakcije. Dozvoli mi da citiram Dostojevskog čiji lik – Sonja u Zločinu i kazni u jednom momentu pita Raskoljnikovog: „Ali kako ćeš bez ljudi?“ i zaista mi ne možemo bez ljudi, kao ni bez različitih vidova podrške. Često sami sebi nismo dovoljni i druga osoba može da nam ponudi drugi ugao gledanja, drugo rešenje.
Teme variraju, neke od najčešćih su promena posla, započinjanje samostalnog biznisa, promena fizičkog izgleda, upravljanje vremenom, preseljenje u inostranstvo.
Tatjana, završila si anglistiku i orijentalnu filologiju kao osnovne studije, zatim dva mastera iz oblasti međunarodnih odnosa i evropskih studija i iz javnih politika. Koliko obrazovanje iz drugih sfera života i bogato životno iskustvo utiče kao vrsta pomoći prilikom razgovora i seansi sa klijentima?
Tatjana: Utiče mnogo. U koučing praksu se sublimira i sliva sve moje životno iskustvo. Smatram da su za neke profesije, pogotovo koje spadaju u oblast ličnog razvoja, neophodne godine i lično iskustvo. Tako da nakon završene sesije svojim klijentima dajem konkretne savete i smernice i možda više prelazim u ulogu mentora. Moje bogato lično, životno i profesionalno iskustvo mi daje mogućnosti da kada radim sa studentima na dilemu da li žele da studiraju u svojoj zemlji ili inostranstvu, mogu da ih uputim na različite adrese ili povežem sa koleginicama i kolegama koji se bave daljom edukacijom mladih. Takođe najčešće klijentkinje koje žele da poboljšaju svoju kondiciju ili izgled, mogu uputiti jer imam čitavu paletu ljudi od savetnika za ishranu koji su završili programe iz psihologije ishrane do fitnes trenera i nutricionista. Mislim da to daje dodatni kvalitet mom koučing radu, na jednom ljudskom nivou, imam želju i potrebu da svojim klijentima pružim bonus u vidu saveta.
Obišla si kako širok deo Evrope tako i sveta. Možeš li povući paralelu između balkanskih zemalja i inostranstva u vezi sa obraćanjem stručnom licu i traženjem pomoći?
Tatjana: U drugim zemljama je manje prisutna stigma kada je u pitanju koučing podrška, to je nešto što postoji u mnogim firmama i organizacijama gde imaju svoje interne koučeve i ljudi lakše posežu za tom vrstom podrške. Kod nas se koučing budi i postaje sve prisutniji, to vidim kroz broj klijenata koji se meni javlja. Zaista se nadam da će u narednim godinama savetovanje i rad sa koučem postati uobičajena praksa, te da će ljudi sve više uviđati benefite koučinga.
