Beč, jedan od najposećenijih evropskih gradova, već godinama uživa reputaciju kulturnog, istorijskog i turističkog centra. Ipak, za razliku od mnogih evropskih metropola koje doživljavaju blagodeti turizma, sve češće se čuje zabrinutost zbog pojave „overtourisma“. Pitanje koje se nameće jeste: kada turizma postaje – previše turizma?
Tokom poslednjih godina, ulice bečkog centra, MuseumsQuartier i obale Dunava često su preplavljene posetiocima. Ne radi se samo o turistima, već i o desetinama hiljada dnevnih migranata i radnika iz prigradskih opština, što dodatno opterećuje infrastrukturu. Iako turizam donosi značajne prihode, raste tenzija između svakodnevnog života lokalnog stanovništva i potreba turističke industrije.
Upravo zbog toga je Grad Beč, u saradnji sa Turističkom organizacijom WienTourismus, u aprilu 2025. godine predstavio novu strategiju pod nazivom „Optimum Tourism“ ili Visitor Economy Strategy 2025. Ova strategija, prema informacijama objavljenim na zvaničnom portalu WienTourismusa, ima za cilj da pronađe ravnotežu između zadovoljstva stanovnika i turista. Fokus više nije na pukom povećanju broja posetilaca, već na uspostavljanju optimalnog balansa u kojem su i lokalci i gosti zadovoljni.
Jedan od najvažnijih koraka u okviru nove strategije jeste privlačenje tzv. kvalitetnih posetilaca – pre svega ljubitelja kulture, učesnika kongresa i događaja, kao i gostiju koji su spremni da ostave veći ekonomski trag. Planirano je da najmanje 10% svih noćenja dolazi iz poslovnog i kongresnog turizma, jer upravo taj segment najviše doprinosi lokalnoj ekonomiji.
Važan deo novog pristupa je i pametno upravljanje gužvama. Grad već koristi digitalna rešenja za praćenje broja posetilaca na najfrekventnijim tačkama, kao što su mobilni podaci i brojači prolaznika, a razmatra se i širenje turističke ponude van centralnih delova grada. Kroz kampanje „place making“ i promociju manje poznatih četvrti i lokacija, gradska uprava nastoji da rastereti prvu i drugu bečku opštinu.
Jedan od glavnih razloga za povećanje broja turista je intenzivna promocija grada na međunarodnom tržištu, uz poseban naglasak na bogatu kulturnu ponudu i organizaciju velikih manifestacija poput jubileja Johanna Straussa ili brojnih kongresa i sajmova. Modernizacija infrastrukture, izgradnja novih hotela i unapređenje javnog prevoza omogućili su još lakši i prijatniji boravak gostima iz celog sveta. Ovaj rast turizma doneo je Beču vidljive ekonomske koristi, te su povećane investicije, otvorena nova radna mesta, a gradski budžet beleži rekordne prihode.
Ipak, nagli porast broja posetilaca ima i svoju cenu. Priliv turista stvorio je dodatni pritisak na stambeno tržište, doveo do gužvi na najposećenijim lokacijama i uticao na rast troškova života za stanovnike grada. Takođe, sve veći broj posetilaca može narušiti autentičnost svakodnevnog života u Beču, zbog čega gradske vlasti aktivno rade na strategijama održivog turizma i raspoređivanju gostiju i u manje poznate delove grada.
Pored toga, uvedena su i stroža pravila za kratkoročni najam stanova (npr. putem Airbnb-a) i zadržana je turistička taksa na smeštaj. Ove mere imaju za cilj da spreče pretvaranje stambenog prostora u isključivo turistički i da zaštite lokalne zajednice.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako čak 90% Bečlija i dalje smatra da turizam donosi više koristi nego štete, ali i da očekuju veću transparentnost i učešće u donošenju odluka. Ovaj podatak je istaknut i na portalu Tragento, gde se takođe naglašava da je zadovoljstvo lokalnog stanovništva postavljeno kao glavni kriterijum za procenu uspešnosti turističke politike.
Naravno, izazovi ostaju. Kritičari upozoravaju da gradski budžet i resursi možda neće biti dovoljni da podrže sve ambiciozne planove, dok popularnost „Instagram“ lokacija dodatno komplikuje kontrolu nad turističkim tokovima. Ipak, Beč svojim sveobuhvatnim i održivim pristupom može poslužiti kao model ostalim evropskim gradovima u borbi protiv prekomernog turizma.
Jasno je da je ravnoteža između turističkog uspeha i kvaliteta svakodnevnog života prioritet. S obzirom na to koliko ozbiljno Beč pristupa ovom pitanju, čini se da grad ima dobre šanse da tu ravnotežu i postigne – na zadovoljstvo i posetilaca i onih koji ga zovu domom.
