Beč već godinama gradi reputaciju jednog od najzelenijih gradova Evrope, ali 2024. je bila prelomna: emisije stakleničkih gasova smanjene su za gotovo 6 % u odnosu na 2023. godinu, što je više nego dvostruko bolje od austrijskog proseka.
Iako brojke same po sebi zvuče tehnički, njihov značaj je vrlo stvaran jer ono što grad radi, već sada se oseća u svakodnevnom životu njegovih stanovnika.
Šta to zapravo znači za građane?
Manje emisija znači manje CO₂ i:
-čistiji vazduh, posebno u centralnim i prometnim delovima grada,
-manje buke jer raste broj električnih vozila i autobusa,
-bolje zdravlje jer se smanjuju čestice prašine i zagađenje koje izaziva respiratorne probleme,
-i što je mnogima najvažnije prijatniji, tiši i zeleniji grad za život.
Kada gradske vlasti saopšte da su emisije u Beču pale za šest procenata, iza te brojke zapravo stoji čitav niz konkretnih promena koje se već osećaju u svakodnevnom životu. Više od 10.000 domaćinstava prešlo je sa fosilnih goriva na daljinsko grejanje ili toplotne pumpe, čime se značajno smanjila potrošnja nafte i gasa. Istovremeno, u gradski saobraćaj uvedeno je više od 1.200 novih električnih autobusa i automobila, pa su ulice tiše i čistije. Sve više građana bira bicikl, javni prevoz ili jednostavno pešačenje, jer Beč danas nudi odlične biciklističke staze, široka šetališta i pouzdan prevoz koji dolazi na vreme.
2025. je godina kada se sve ubrzava
U ovoj godini Beč ide i korak dalje sa novim merama koje su usvojene u okviru Zakona o klimi (Klimagesetz), grad se obavezao da do 2040. postane klimatski neutralan.
To podrazumeva:
- ukidanje ložišta na gas i mazut u svim zgradama do 2040.
- subvencije za domaćinstva koja prelaze na ekološki prihvatljive izvore energije
- i veća ulaganja u zelene površine i urbane parkove, koji ne samo da hlade grad, već i apsorbuju CO₂.
Bečlije tako već osećaju male, ali jasne promene, više hlada u letnjim mesecima zahvaljujući sadnji novih stabala, efikasnije tramvajske linije koje koriste obnovljivu energiju, kao i novi projekti „zelenih krovova“ koji čuvaju energiju i smanjuju toplotu u zgradama.
Primer iz prakse
Jedan od primera koji grad često navodi je stambena zgrada u kvartu Favoriten, gde su stanari uz podršku grada ugradili toplotne pumpe i izolaciju zidova. Rezultat je- potrošnja energije pala je za 40 odsto, a mesečni računi smanjeni su i do 90 evra po domaćinstvu.
Slične subvencije sada su dostupne i u drugim delovima grada što pokazuje da klimatska politika Beča nije samo ideologija, već konkretna pomoć ljudima.
Kako grad to uspeva?
Grad već decenijama ulaže u javni prevoz, biciklističku infrastrukturu i energetsku efikasnost, što mu omogućava da napreduje brže od ostatka zemlje. Danas više od 70 odsto svih kretanja u gradu obavlja se bez automobila što znači manje gužve, manje zagađenja i više prostora za ljude.
